Hleb je osnovna namirnica i gotovo da nema domaćinstva u Srbiji koje ga ne kupuje svakodnevno. Upravo zbog toga svako poskupljenje hleba izaziva pažnju i zabrinutost potrošača. Fraze poput „zašto je hleb poskupeo“ ili „cena hleba Srbija“ redovno se pojavljuju na Google pretragama, jer ljudi žele da znaju šta stoji iza ovih promena.
Cena hleba zavisi od niza faktora. Prvi i najvažniji je cena pšenice i brašna. Kada sirovine poskupe na svetskom tržištu, logično je da i finalni proizvod mora biti skuplji. Pored toga, troškovi struje i gasa direktno utiču na pekare, jer je energija potrebna u svakom koraku proizvodnje – od mešanja testa do pečenja.
Veliki problem pekara u Srbiji su i trgovački lanci. Prema izjavi Unije pekara Srbije, supermarketi često ucenjuju male i srednje pekare visokim maržama, što dodatno opterećuje proizvođače. To znači da pekara hleb isporuči po jednoj ceni, ali ga kupci na polici plaćaju znatno više, jer trgovina uzima svoj veliki deo kolača. Pekare tada ostaju sa minimalnom zaradom, a gnev potrošača usmeren je na njih, iako je situacija mnogo složenija.
Radna snaga je još jedan faktor – plate pekara i pomoćnog osoblja moraju da prate rast troškova života. Kada se sve sabere – brašno, energija, rad, transport i marže trgovaca – jasno je zašto cena hleba ne može ostati stabilna.
Iako kupci često porede cenu hleba u pekari i supermarketu, treba imati na umu da pekare nude svež proizvod, često pravljen bez konzervansa i aditiva. To je vrednost koju treba uzeti u obzir, jer domaći hleb nije isto što i industrijski proizvod sa dugim rokom trajanja. Sledeći put kada se zapitate zašto je hleb poskupeo, setite se da iza te cene stoji cela mreža faktora, a pekare se svakodnevno bore da zadrže kvalitet i opstanu na tržištu.
